„Priroda nikada ne povlači crtu a da je ne zamrlja“

Lorna Wing

Uvođenjem sistema klasifikacije DSM-5 (APA, 2013) i ICD-11 (SZO, 2018), podela nekadašnje kategorije pervazivnih razvojnih poremećaja na posebne kliničke entitete kao što su autizam, Aspergerov sindrom, nespecifikovan pervazivni razvojni poremećaj, itd. prestala je da važi. U ovim sistemima klasifikacije postoji jedinstvena kategorija poremećaja iz spektra autizma. Ideja o spektru autizma nastala je od Lorne Wing 1980-ih. Već tada je shvatila da brojne individualne razlike koje postoje unutar spektra autizma ne mogu biti pravilno shvaćene ako pokušamo da klasifikujemo pojedince sa autizmom u usko ograničene i karakteristične kliničke potkategorije.

Savremeni istraživači autizma radije govore o profilima funkcionisanja osoba sa autizmom, nego o odvojenim kliničkim entitetima. Poznato je, na primer, da autizam može biti praćen bilo kojom kombinacijom intelektualnog i govorno-jezičkog funkcionisanja. Prema ICD-11 (SZO, 2018) postoje četiri profila verbalnih pojedinaca u spektru:

1. bez poremećaja intelektualnog funkcionisanja i sa blagim ili bez oštećenja funkcionalnog jezika

2. sa poremećajem u intelektualnom razvoju i sa blagim oštećenjem funkcionalnog jezika ili bez njega

3. bez poremećaja intelektualnog funkcionisanja i sa oštećenim funkcionalnim jezikom

4. sa poremećajem u intelektualnom razvoju i sa oštećenim funkcionalnim jezikom.

Oštećen funkcionalni jezik znači da osoba sa autizmom može koristiti samo pojedinačne reči i jednostavne fraze u instrumentalne svrhe. Neki ljudi iz spektra, posebno oni sa težim oblicima intelektualne ometenosti, nikada ne razvijaju govor. Ako uzmemo u obzir velike individualne varijacije u fizičkom i mentalnom zdravlju, senzornim profilima, porodičnom okruženju i životnoj istoriji, jasno je da ne možemo očekivati da će svi potencijalni zaposleni sa dijagnozom PSA imati iste ili slične potrebe za podrškom.